Blokada nakon izbora u Italiji

Veliki pobednik izbora u Italiji je Bepe Grilo. Bivši komičar i bloger je sa svojim pokretom „Pet zvezda“, s kojim je po prvi put nastupio na nacionalnom nivou, u oba doma italijanskog parlamenta osvojio znatan broj mandata, tako da ni jedan tabor bez njega ne može da ima jasnu većinu.

Grilo, koji je u predizbornoj kampanji pred stotinama hiljada oduševljenih pristalica oštro napadao etablirane političare i stranke, nakon zatvaranja birališta nije se pojavio pred televizijskim kamerama. On načelno sve radi drugačije, pa je dao da se preko interneta prenosi intervju s njim, uz pomoć takozvanog lajv-strima. „To je fantastična avantura“, izjavio je Grilo nakon objavljivanja izbornih rezultata i ponovo isključio mogućnost koalicije s drugim strankama. „Na sedećim izborima ćemo biti najjači i preuzećemo radnju“, izjavio je Grilo.

Grilo (61) ne želi da bude ni poslanik ni senator. „To ću da gledam sa svoje terase u Đenovi“, rekao je Grilo i poručio drugim strankama da sastave veliku koaliciju. „Bez nas ništa više ne ide“, trijumfalno je poručio Grilo.

Velika koalicija – nepoželjno rešenje

U gornjem domu parlamenta, Senatu, stvarno više ništa ne ide. Ni stranke levog centra oko Pjera Luiđija Bersanija (fotografija gore) ni one desnog centra oko Silvija Berluskonija nemaju većinu. Levica bi, zajedno sa malom strankom Marija Montija mogla da skupi 131 glas, desnica 116 glasova. Potrebnih 158 glasova nema ni jedan tabor s obzirom na to da je Grilo osvojio 54 mandata. Budućem premijeru potrebna je podrška Senata pa ako Pjer Luiđi Bersani želi da postane prvi čovek vlade, onda mora da smisli kako da obezbedi podršku Senata.

Velika koalicija bi teoretski bila moguća, ali je malo verovatna, smatra analitičar Vinćenco Skarpeta iz udruženja „Otvorena Evropa“. „Bersaniju i Montiju bi bilo veoma teško da objasne svojim biračima da vladaju zajedno sa Berluskonijem. A i obrnuto.“ Pa ipak, velika koalicija bi mogla da bude prelazno rešenje kako bi se izbegli novi izbori, koje takođe niko ne želi.

Pobeda s nekoliko desetinki

U predstavničkom domu većinu ima lista Pjera Luišija Bersanija. S obzirom na to da italijanski izborni zakon natpolovičnu većinu daje pobedniku, sa osvojenih 29,54 odsto glasova pripalo joj je 340 mandata. Samo nekoliko desetinki procenata manje osvojila je Berluskonijeva koalicija (29,18), ali je dobila 124 mandata. Ali, za vladavinu nije dovoljna samo većina u Predstavničkom domu, s obzirom na to da Senat ima ista ovlašćenja.

Bepe Grilo, koji je sa 25,55 odsto glasova osvojio 108 mandata u Predstavničkom domu, zahteva minimalnu platu za sve Italijane od 1.000 evra, referendum o izlasku Italije iz evro-zone, oproštaj dugova državnog budžeta. U Italiji se smatra da je za mere štednje i povećanje poreza odgovorna nemačka kancelarka Angela Merkel. I konzervativni Berluskoni je svoje birače uveravao da je Merkel diktirala reforme tehnokratskom premijeru Mariju Montiju. Berluskoni je prebacivao Nemcima sebičnu politiku kod spasavanja evra i zahtevao jeftine kredite od Evropske centralne banke.

Socijaldemokrata Pjer Luiđi Bersani će verovatno od predsednika države dobiti mandat za sastavljanje nove vlade. On namerava da nastavi reformski kurs Marija Montija, ali u ublaženom obliku. Bersani je svestan da Italija mora da obuzda državne dugove, koji su dosegli gotovo 130 odsto bruto društvenog proizvoda. Ali, on želi da rasteretiti radnike od poreza, a da bogatima uvede veće namete.

Pad na berzama

Od stabilnih prilika, kakve su priželjkivali Evropska unija i finansijska tržišta, Italija je nakon izbora dalje nego što je bila ranije. Milanska berza je još juče popodne „potonula“. Analitičari strahuju da bi investitori ponovo mogli da izgube teško stečeno poverenje u evro-zonu, što se već pokazuje na berzama na Dalekom istoku.

Moguće je da predsednik Đorđo Napolitano nakon neuspelih koalicionih pregovora ponovo poveri mandat tehnokratskoj vladi Marija Montija ili da za nekoliko meseci raspusti parlament i raspiše nove izbore. S obzirom na to da i Napolitanu ističe mandat u maju, to bi moglo duže da potraje jer predsednik ne može da raspusti parlament koji bi trebalo da izabere njegovog naslednika.

Autori: Bernd Rigert / Anto Janković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković