Blagoslov i nevolje zbog otkrivenog blaga

U takozvanom bloku 12, koncesionom području daleko pred južnom obalom Kipra i gotovo na pola puta do obale Izraela, američki koncern „Noble“ otkrio je ogromno nalazište zemnog gasa. Prema prvim procenama, reč je o najmanje 200 milijardi kubnih metara gasa tako da se i kiparski arhiepiskop oglasio izjavom kako je reč o „Božjem poklonu“.

To mediteransko ostrvo koje se do sada, kada je reč o industriji, jedva moglo pohvaliti s nešto poljoprivrede i prihoda od turizma, tako je preko noći postalo ozbiljni ekonomski partner, a kiparska ministarka energije Praksoula Antoniadu objavila je da njena zemlja, članica Evropske unije, „ima gasa za sledećih 210 godina“.

Zavist velikog suseda

Međutim, to neočekivano bogatstvo već se pretvorilo u ozbiljan politički problem koji je zakomplikovao odnose Nikozije sa Turskom, zemljom koja još uvek drži pod okupacijom severoistočni deo tog ostrva. Ankara, naime, ne želi da prihvati da korist od pronađenog gasa ima samo vlada jedine priznate države na ostrvu. Još je veći problem to što je Nikozija sklona da taj gas eksploatiše uz pomoć – Izraela.

Ove nedelje, po prvi put u istoriji, izraelski premijer Benjamin Netanjahu stiže u službenu posetu Kipru. Izrael je, zapravo, i sam pronašao gas na području nedaleko od ovog kiparskog, ali razmišlja da i svoj gas šalje na Kipar i odatle ga u ukapljenom obliku izvozi. To mu je, naime, i sigurnije i lakše nego da ga transportuje u svoju zemlju.

Zauzvrat, Izrael ima i rešenje za ne tako mali problem koji ima Kipar: ta mediteranska zemlja praktično nema sopstveno ratno vazduhoplovstvo kojim bi čuvala svoje novo blago. Zato je još u decembru prošle godine kiparski ministar obrane Demtris Elijades sa izraelskim kolegom Ehudom Barakom sklopio ugovor o vojnoj saradnji koji predviđa i dozvolu izraelskim ratnim avionima da koriste kiparski vazdušni prostor.

Istočni Mediteran srlja u ozbiljnu krizu

Sve to veoma je naljutilo velikog kiparskog suseda – Tursku, koja u poslednje vreme ionako nema dobre odnose sa Izraelom. Sukob je već prevazišao okvire diplomatskih nota i oštrih reči: Turska u ime dela Kipra na kojem je uspostavila državu koju zapravo jedino ona i priznaje, u najskorije vreme želi da pošalje svoju, tursku državnu firmu za eksploataciju TPAO, da i ona pred obalom južnog Kipra traga za gasom. Na taj način Ankara praktično ignoriše kvadrante za koncesiju koju je objavio međunarodno priznati deo ostrva pa sve ukazuje na to da taj deo Sredozemlja srlja u sasvim ozbiljnu krizu.

Geološki stručnjaci smatraju da na dnu mora istočnog dela Mediterana zaista postoje ogromne količine gasa. Čuju se procene koje govore i o 3.500 milijardi kubnih metara. Samo ta dva otkrivena nalazišta, kiparsko i izraelsko, zajedno imaju najmanje 900 milijardi kubnih metara: „To je prilično mnogo za početak“, konstatuje Geri Lejks, analitičar „Middle East Economic Survey“ iz Nikozije za nemačko izdanje „Fajnenšel tajmsa“ (Financial Times) i dodaje da je to blago i čitavom tom regionu „dalo sasvim drugu dimenziju“.

Kipar je najpre želeo da se to blago vadi zajedničkim snagama ne samo sa Izraelom, već i sa Egiptom i Libanom, ali Turska već tera Bejrut da stane na njenu stranu, sada kada se Kipar već priklonio Izraelu. Turska želi da tako ospori dogovor sa Kiprom o pravima korišćenja blaga iz mora pred obalama tih zemalja. To blago bi uvelikoj meri moglo da poremeti i planove ponovnog ujedinjavanja Kipra, usprkos svim pritiscima iz Evropske unije na Tursku kao „velikog brata“ takozvane „Turske Republike Severni Kipar“.

Autor: Anđelko Šubić (dpa, FTD)
Odgovorni urednik: Ivan Đerković