Bezimena operacija: američka strategija u Iraku

U predvečerje 7. avgusta Barak Obama je ušao u trpezariju u Beloj kući i poručio američkom narodu: „Danas sam odobrio dve operacije u Iraku – ciljane vazdušne napade, kako bismo zaštitili tamošnje američko ljudstvo, i humanitarne akcije, kako bismo pomogli u spasavanju hiljada iračkih civila koji su zarobljeni u planinama bez hrane i vode, gde im preti gotovo sigurna smrt.“

Obama toj operaciji nije dao ime. Krenuo je u ograničenu misiju da „zaustavi napredovanje“ Islamske države (IS) u kurdskom gradu Irbilu, prestonici poluautonomnog regiona Kurdistana na severu Iraka, gde je smešteno američko osoblje, a gde je u toku ofanziva islamskih militanata, i da spreči stravičan genocid nad hiljadama Jazida u planini Sinjar.

Nema novog rata

Nije bilo reči o uništavanju Islamske države, a Obama je naglasio da se američke borbene snage više neće mešati. „Neću dozvoliti da Sjedinjene Države budu uvučene u još jedan rat u Iraku.“

Ipak, postojala je i treća poruka u Obaminom obraćanju koja nije bila tako precizno definisana: „Kad Irak dobije novu vladu, SAD će sarađivati s njom i drugim zemljama u regionu kako bi obezbedio veću podršku za rešavanje te humanitarne krize i podršku u borbi protiv terorizma.“ Te reči će kasnije biti pod mikroskopom javnosti.

Obamina poruka o novoj iračkoj vladi odnosila se na nedavno smenjenog premijera Nurija al-Malikija. Njegovo zanemarivanje nezadovoljstva sunita i neuspeh u održavanju iračke vojske je, kako smatra Vašington, dovelo je do dramatičnog napredovanja Islamske države. Čak se i njegov bivši saveznik u Iranu slagao sa stavom da Al-Maliki mora da ode.

Nekoliko dana kasnije, on se povukao s premijerske pozicije, a irački predsednik je kandidovao novog premijera – Haidera al-Abadija. On je takođe bio član Al-Malikijeve stranke, ali je viđen kao političar koji je spreman da gradi mostove između podeljenih iračkih verskih zajednica. Međutim, ono što je ključno, Al-Abadi je imao podršku SAD i Irana. Iako u početku nije priznavao njegovu kandidaturu, Al-Maliki je 14. avgusta pristao da Al-Abadi formira novu vladu koju je Obama tražio.

Misija na brani kod Mosula?

Čak i bez nove vade, SAD se uskoro povukla iz operacija u gradu Irbilu i na planini Sinjar, ali je 15. avgusta pokrenula vazdušne napade u znak podrške iračkim i kurdskim silama koje se bore kako bi preuzele branu u Mosulu, ključnoj oblasti koju drži vojska Islamske države.

Bela kuća i dalje tvrdi da je to bilo u svrhu zaštite američkog ljudstva koje se nalazi na terenu. „Neuspeh u Mosulu može da ugrozi živote velikog broja civila i dovede u opasnost američke trupe i objekte, uključujući i američku ambasadu u Bagdadu, ali i da spreči iračku vladu da pruži neophodnu pomoć ugroženom iračkom stanovništvu.“

Za kritičare, ta pomešana opravdanja zvuče vrlo nategnuto. „Obama, budi iskren u vezi s Irakom“, napisao je Robin Rajt iz javno-privatnog trusta mozgova Vilson centar. „Sjedinjene Države su prešle Rubikon.“ U međuvremenu, operacija na brani u Mosulu poprimila je i šire razmere, a vazdušni napadi su se proširili na dve trećine teritorije.

Već 18. avgusta Obama se suočio s pitanjem daljeg toka misije. Odgovorio je: „Nećemo vratiti hiljade američkih vojnika na teren“ i ponovio poziv da se formira nova iračka vlada. „Ako imamo efikasne partnere na terenu, manje su šanse da će se misija produžiti.“

Ubistvo Džemsa Foleja: prekretnica u misiji?

Dan kasnije, Islamska država je na internetu objavila video pod nazivom Poruka Americi u kojoj je prikazano ubistvo novinara Džemsa Foleja. Poruka je navodno bila zahtev da se obustave vazdušni napadi, ali je umesto toga, tako snažno ilustrovana pretnja IS prouzrokovala dodatni pritisak na Ameriku da pojača operaciju. „Uništiti Islamsku državu odmah“, napisao je jedan od američkih generala Džon Alen, dodajući da je potpuno jasno da je ta grupa opasnost za SAD, a Vol Strit Žurnal je predsedniku uputio direktno pitanje: „Šta ćete učiniti povodom toga?“

Retoriku je pooštrila i američka administracija. Sekretar odbrane Čak Hegel je na pitanje da li je pretnja od Islamske države na nivou 11. septembra odgovorio: „Ovo je drugačije od svega što smo do sada mogli da vidimo. Moramo biti spremni za sve“, i dodao da se trenutno razmatraju vazdušni napadi protiv Islamske države u Siriji.

Obamin savetnik Ben Rods obrazložio je ovaj stav. On je ubistvo novinara opisao kao „teroristički napad na državu“ i nagovestio da bi odgovor mogao da usledi upravo tamo gde je Folej ubijen – u Siriji. „Ako vi napadnete Amerikance, i mi ćemo napasti vas, gde god da ste“, rekao je on. „To je ono čime ćemo se voditi u planiranju akcija u danima koji slede“

Nova kopnena operacija?

To je bio najdirektniji znak da će uslediti oštrija faza bezimene operacije. U suprotnom bi državni sekretar Džon Keri pokazao uzdržanost u razgovoru o uništavanju Islamske države. „IS i zlo koje prouzrokuju mora biti uništeno“, rekao je on.

Da li bi ovo moglo biti ostvareno bez velike kopnene operacije? Majkl O'Hanlon iz organizacije Brukings institušn kaže da bi. On zagovara različite opcije koje bi uključile i do 5.000 specijalaca.

Ali nije li ovo teško uskladiti s Obaminim obećanjem da viš neće slati borbene trupe? O'Hanlon za DW kaže: „Mislim da sad može dobiti podršku i neki manevarski prostor kad Hajder al-Abadi formira novu vladu.“

To podseća na treći deo Obaminog obraćanja 7. avgusta kada je rekao da će Amerika pružiti „veću podršku“ novoj vladi da se obračuna s terorizmom.

Brajan Fišman iz fondacije Nju Amerika ne slaže se s idejom ograničene operacije. On tvrdi da je za obračunavanje s trupama Islamske države potrebna mnogo jača sila i upozorava da bi tako Amerika mogla da uđe u novi rat s promenljivim ciljevima.

Američki general Martin Dempsej je borbu protiv Islamske države posmatrao u političkim okvirima. „IS će zaista biti poražena tek kad je odbaci 20 miliona obespravljenih sunita koji borave između Damska i Bagdada“, tvrdi on.

Ali šta ukoliko se to ne dogodi? Šta ako politička strategija SAD ne uspe? Sudeći prema O'Hanlonu, Amerika će u tom slučaju morati da kontroliše situaciju koliko god je to moguće, povlačeći se iz Jordana i Kurdistana.

Ključno pitanje ostaje: može li Hajder al-Abadi da oformi novu vladu koju je Obama tražio? Dok konačan odgovor ne stigne, a imajući u vidu tempo razvoja događaja, kriza tada može izgledati potpuno drugačije.