Bez znanja nemačkog jezika nema integracije

„Nemački u početku nisam smatrala lepim jezikom“ - priseća se Dijana. Kada se u svom rodnom gradu Varni prvi put susrela s nemačkim bilo joj je tek 14 godina. „Lepotu ovog jezika otkrila sam tek kada smo u gimnaziji počeli čitati dela Bertolta Brehta i Getea u originalu. Na nemačkom je mnogo lakše izraziti svoje misli nego na drugim jezicima.“

„Jezik je ključ zemlje“

31-godišnja Dijana u međuvremenu je toliko dobro naučila nemački da je nakon završetka studija u Bonu odmah dobila posao u jednoj školi stranih jezika. Uz diplomu iz slavistike i istočnoevopske istorije Gunčeva ima i dodatnu kvalifikaciju profesorke nemačkog kao stranog jezika. „Jezik je ključ zemlje – ne možete se dobro osećati u nekoj zemlji ako ne vladate jezikom koji se u njoj govori.“

Na integracijskim kursevima mlada profesorka imigrante ne uči samo nemački, već im daje i savete za svakodnevni život: „Kao doseljenica razumem njihove probleme i shvatam koji su im aspekti nemačkog jezika naročito teški, pošto to nije njihov maternji jezik.“ Neke učenike posebno motiviše to što im predaje osoba koja je i sama morala da nauči nemački. „Kada čuju da ni meni nemački nije maternji jezik, pomisle: - Ovo mogu i ja!“

Prve reči na nemačkom

Poseban izazov za Dijanu su tečajevi opismenjavanja za imigrante koji ne znaju ni da čitaju ni da pišu. „Obično je reč o ljudima iz ruralnih krajeva koji se na početku stide toga što su nepismeni – ali, lakše im je kada shvate da u tome nisu sami.“ Prve reči tako napišu na nemačkom, a ne na svom maternjem jeziku.

Profesor na univerzitetu Duizburg-Esen Hači Halil Uslučan koji se bavi fenomenom integracije tvrdi kako je ovladavanje jezikom jedna od najvažnijih stvari za doseljenike, ali ne i jedina: „Posebno je važno njihovo uključivanje u tržište rada i obrazovanja.“

Radna svakodnevica bez nemačkog

A to uključivanje u nekim područjima može da funkcioniše i bez znanja nemačkog: postoje univerziteti koji nude studije na engleskom jeziku i poslovi u kojima se komunikacija odvija isključivo na engleskom, na primer u informatici, istraživanjima ili logistici. Rumun Adrijan Mitroesku već dve godine radi u prodajnom odeljku transportne firme DHL u Bonu. „Na poslu se služimo gotovo isključivo engleskim jezikom; imamo klijente iz 220 zemalja“ - kaže 28-godišnji Adrijan koji je u rodnom Bukureštu studirao međunarodne odnose i marketing. „To je zato što radim u međunarodnom odeljku. U nekoj drugoj DHL-ovoj filijali morao bih da govorim nemački.“

Znanje nemačkog jezika izrazito je važno za lekare. Nedavno je Nemački savez lekara javno izrazio svoje nezadovoljstvo zbog činjenice da u radu s lekarima iz inostranstva često dolazi do problema u razumevanju.

Jezik obogaćuje

Od Adrijana niko ne traži da uči nemački – on to čini dobrovoljno. „Glupo mi je da živim u nekoj stranoj zemlji, a da ne naučim jezik koji se u njoj govori“, kaže mladi Rumun. Uveče, barem jednom nedeljno pohađa tečaj nemačkog: „Često mi je vrlo teško da se nakon napornog radnog dana intenzivno bavim i stranim jezikom. Ali, želim da što bolje naučim nemački, bez obzira na to da li ću u Nemačkoj ostati na duže vreme, ili ću se odseliti u neku drugu zemlju, ili se vratiti u Rumuniju.“

Vežbanje je ponekad teško – njegovi nemački prijatelji i kolege s njim uvek pričaju engleski. „Međutim, jedno vreme sam igrao fudbal u jednom lokalnom klubu i tamo nisu svi govorili engleski. Bila je to dobra prilika da vežbam nemački van časova!“

Autor: Dana Šerle
Redakcija: Jakov Leon