„Beli šlemovi“ Evropske unije

Najkasnije u martu, kada je održan prvi koordinacioni sastanak u Briselu, Evropskoj uniji je moralo da bude jasno kakva opasnost preti pogođenim regionima od ebole. Akcije za suzbijanje epidemije u dalekoj Africi su se međutim razvlačile: obećana su prva sredstva za pomoć, pokrenuti prvi projekti na terenu… Tokom leta, odgovornima i generalnoj direkciji u humanitarnoj organizaciji EU – ECHO postalo je jasno da će biti potrebna dodatna pomoć. Finansijska pomoć je obećana, ali se još u avgustu pokazalo da postoje problemi sa regrutovanjem medicinskog osoblja.

To što je u Briselu znao svako, sada je očigledno stiglo i do ministara spoljnih poslova, koji su, između krize u Ukrajini i borbe protiv terorizma u Siriji, našli vremena i za ebolu. Oni su samokritički priznali da su potcenili razmere krize u zapadnoj Africi. Moglo bi se reći da je politička vrhuška Unije predugo spavala, jer činjenice su bile dostupne – isporučila ih je organizacija ECHO.

Ministri su se aktivirali tek sada, jer je u Evropskoj uniji došlo do prve infekcije. Isto se ponašaju i u Sjedinjenim Državama. Nešto se pokreće tek kada se sami osećaju ugroženim. Do sada je Afrika bila daleko, a sada mora brzo i efikasno da se pomogne Liberiji, Sijera Leoneu i Gvineji. Evropska unija mora brzo da popuni prazninu koju ne mogu da popune ni vlade, ni zdravstveni sistemi tih zemalja.

Mnogo toga su pogrešno uradile i vlade u Zapadnoj Africi. Ali od kukanja nema ništa, sada mora zajednički da se potegne. Novca ima dovoljno, nedostaje obučenih dobrovoljaca koji bi iz Evrope otišli u Afriku. Tek sada se počelo sa masovnijim regrutovanjem i obukom tih hrabrih ljudi. To je veoma kasno jer važan je svaki dan. Te zadatke moraju da vode velike države EU – Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Italija i Španija. Oslanjanje na strukturu i preglomaznu koordinaciju u EU i drugim nadnacionalnim organizacijama – trajalo bi suviše dugo.

Evropska unija će sada samo da odredi „poverenika“ i razmisli o formiranju Civilne misije EU. Vremena više nema, mora se delati već danas. Unija već ima jednu angažovanu koordinatorku – nadležnu komesarku Georgijevu, koja na opasnosti od ebole ukazuje još od marta. Pitanje je kome i zašto treba još jedan nivo koordinacije...

Dobra ideja jeste da se oforme „Beli šlemovi“ – evropski tim za suzbijanje zaraza – koji može brzo da se aktivira. Ali to u aktuelnoj situaciji ne pomaže. „Beli šlemovi“ su ideja koja bi trebalo da se ostvari kada naiđe sledeća epidemija. Ili ona posle nje…

Da bi se sprečilo dalje širenje ebole, u pogođenim državama moraju biti izgrađeni i opremljeni zdravstveni sistemi. Pored toga, mora se pojačati edukacija stanovništva u zapadnoj Africi. Za to će biti potrebne godine i to mora biti važan zadatak politike razvojne pomoći Evropske unije. Ignorisanje problema ne pomaže i sveti se – pre ili kasnije.