Avganistanski birači su prevareni

Čak i kada se smatra da je svaki slučaj predviđen, Avganistanu još uvek polazi za rukom da iznenadi novim apsurdom. Iskreno rečeno: ko je mogao i da pomisli da će nakon šestomesečnog izbornog procesa, sa dva izlaska na birališta, komplikovanom revizijom i beskrajnim pregovorima, telefonskim konsultacijama i iznenadnim posetama vodećih međunarodnih političara, rezultat biti kao posle neke dečije igre kada se svi proglase pobednicima, kako se niko ne bi uvređeno povukao?

Zbog takvog rezultata i sami Avganistanici u neverici trljaju oči. Ljutnja koja se širi društvenim mrežama i koja je uperena protiv vladajuće elite je ogromna. U većini komentara izražava se ogorčenje i frustracija, i najavljuje tmurna budućnost. Mnogi više i ne iznose svoje mišljenje – širi se fatalizam. Raspoloženje je do pre samo nekoliko meseci bilo sasvim drugačije: dva puta, u aprilu i junu, Avganistanci su, uprkos opasnosti po zdravlje i život, masovno izlazili na birališta. Slike pune nade obišle su svet. Činilo se da je demokratija na Hindukušu moguća. U prvom izbornom krugu u vođstvu je bio Abdulah Abdulah, u drugom, očigledno, Ašraf Gani.

To je nametnulo brojna pitanja. Mogle su se čuti optužbe o prevari. Glasovi su uz nadzor Ujedinjenih nacija ponovo prebrojani. Istovremeno, oba kandidata pokušala su da postignu dogovor o formiranju vlade „nacionalnog jedinstva“. Počelo je da se širi prvo razočarenje. Nakon dugog natezanja, u nedelju (21.9.) je potpisan i odgovarajući sporazum. Ideja da se oba kandidata uključe u rad vlade se istina čini kao solomonsko rešenje za izlaz iz ćorsokaka u kojem se zemlja našla. Međutim, za razvoj demokratije u Avganistanu, takvo rešenje je fatalno.

Nepoštovanje birača

Birači su stekli utisak da njihovi glasovi i ne važe ako elita postigne dogovor o tome ko će upravljati zemljom. Napomena: sporazum je javno potpisan i pre nego su uopšte objavljeni izborni rezultati. Prema tom sporazumu Gani će biti predsednik, Abdulah premijer. Još gore je to što je nekoliko sati kasnije izborna komisija izašla u javnost, Ganija zvanično proglasila predsednikom ali nije objavila zvanične brojke niti izbornog pobednika. To je nepoštovanje volje birača bez presedana i, uz dužno poštovanje, perverzija demokratije.

Nakon takvog iskustva sa avganistanskom varijantom uvezenog dobra – demokratije, ni malo ne bi čudilo kada bi se ljudi na Hindukušu okrenuli drugim oblicima vladavine. Talibani već sada jačaju, oni spretno koriste vakuum moći koji je nastao kroz izborni proces. U korist im ide frustracija koja je nastala zbog političara.

Natezanja iz proteklih meseci također pokazuju da i Abdulaha i Ganija pre svega interesuje vlast. To stvara opasnost da bi ili jedan ili drugi mogli da podršku potraže i od džihadista.

Ipak, nada postoji. S novom vladom moglo bi se početi i sa rešavanjem hitnih zadataka: potpisivanje sporazuma o bezbednosti sa SAD i, ono što je još važnije, pregovori o daljoj finansijskoj pomoći za zemlju pogođenu krizom.

Ašrafu Ganiju je ta pomoć pod hitno potrebna ukoliko želi da sprovede reforme u finansijskom sektoru. Za to je neophodno da svi članovi „vlade nacionalnog jedinstva“ deluju u istom pravcu: Paštuni, Tadžici, Uzbeci, Hazari, sever i jug, liberalne i konzervativne strane. Ako bi im to za duži period pošlo za rukom, onda bi to zaista bilo jedinstveno u avganistanskoj istoriji. Šanse za to nisu loše.