Asadova računica

Učestvovati ili ne? Danima su se predstavnici rascepkane sirijske opozicije savetovali da li da prihvate ponudu Rusije i sednu za isti sto sa Asadovim izaslanicima. Učešće je na kraju odbila najvažnija opoziciona grupa – Nacionalna koalicija sa sedištem u Istanbulu. Ta koalicija tvrdi da je Kremlj na razgovore pozvao samo probrane Asadove kritičare. Najpre će ruski posrednici razgovarati sa opozicionarima dok će se u sredu priključiti i predstavnici vlasti u Damasku.

Repriza propale Ženeve?

„Proces iniciraju Rusi koji podržavaju Asada oružjem i ekspertizom i koji sada biraju koga će pozvati na razgovore. Mnogim predstavnicima sirijske opozicije nije bilo lako da prihvate poziv“, objašnjava Reza Afšar, bivši britanski diplomata koji danas savetuje sirijsku opozicionu koaliciju.

Osim toga, nema ni govora o mogućnosti formiranja prelazne vlade bez Bašara al Asada. Stoga jedan predstavnik Nacionalne koalicije očekuje „novu verziju propalih pregovora iz Ženeve“.

Zvanični Kremlj nije zacrtao nikakve konkretne ciljeve četvorodnevnih pregovora, ali je obećao da će obe strane moći da razgovaraju o svim temama. To nije dovoljno glavnim sirijskim opozicionarima. Nasr al Hariri iz Nacionalne koalicije smatra da će sastanak u Moskvi samo pružiti dodatno utemeljenje Asadovom režimu. „Asad drži hiljade civila i demonstranata u svojim zatvorima, ubija i ruši Siriju. Odlazak u Moskvu u takvoj situaciji za nas bi bio poslednji ekser u kovčeg Sirije“, kaže Al Hariri.

Poruka Vašingtona

Predstavnici režima, sa druge strane, dobri su znanci u Moskvi. Od jeseni visokorangirane delegacije redovno putuju na konsultacije sa ruskim predstavnicima. Jednom prilikom su tražili kredit od tri milijarde dolara – koji Rusija nije odobrila. Poznavaoci prilika smatraju da Moskva ni sama nije u zavidnoj finansijskoj situaciji zbog raspada cena energenata, ali da sa druge strane želi da izvrši pritisak na Asada. O čemu bi moglo da se radi nagovestio je zamenik šefa diplomatije Mihail Bogdanov kada je u Damasku rekao: „Naš prvi i osnovni cilj je borba protiv terorizma.“

Tu se pre svega misli na rastuću pretnju u vidu „Islamske države“ u Siriji i Iraku. Da bi potcrtao namere Rusije, Bogdanov je u decembru, na putu do Damaska, svratio i do Bejruta. Tamo se sreo sa predstavnicima radikalnog šiitskog Hezbolaha, čije hiljade boraca ratuju na strani Asadovog režima. Hezbolah je tesno povezan sa Iranom koji očigledno u očima Moskve – ali i Vašingtona – ima sve značajniju ulogu u borbi protiv džihadista.

Novi zajednički protivnik na Bliskom istoku sasvim je po volji Bašaru al Asadu. Ni u Sjedinjenim Državama više niko ne pominje njegov odlazak sa vlasti. Tako je vašingtonski ministar spoljnih poslova Džon Keri u prilično blagom tonu rekao da Asad „treba da se bori za svoj narod umesto da ratuje protiv dela Sirijaca“. Poruku je izgleda odlično razumela i najveća sirijska opoziciona grupa. Zato i nije otišla u Moskvu.