Antiruski, proukrajniski ili neutralni?

Na početku su to bile klasične slike revolucije, kakve su već poznate iz medija: mirne demonstrati koji nedeljma kampuju u centru grada i tako se bore za bolju Ukrajinu. Ko je prošle jeseni, od početka krize u Ukrajini, pratio vesti u Nemačkoj, mogao je preko svih medijskih kanala da sazna da se ovde prozapadni demonstranti bore protiv korumpiranog, Rusiji vernog predsednika Janukoviča. Medijska podela na "dobre" i" zle" se činila jasnom.

Međutim, taj sukob se ne može baš tako jednostavno objasniti - kako tada, tako ni sada. "Celokupno izveštavanje obeženo je crno-belim stavovima - kako u jednom, tako i u drugom pravcu", kaže Hano Gundert, šef nevladine organizacije Mreža za izveštavanje o Istočnoj Evropi.

Situacija u Ukrajini je od samog početka zamršena. Koliko je zaista kompleksna, u izveštajima se isprva skoro i ne pominje. Strani reporteri protestni pokret najpre nazivaju proevropskim. Skoro nijedan novinar ne napušta Majdan da bi dobio sveobuhvatniju sliku o situaciji u zemlji. Mnogi predstavnici zapadnih medija borave u hotelu Ukrajina, direktno na Trgu nezavisnosti. Tamo se stvorio svojevrsni "medijski centar opozicije".

Kliše Istok-Zapad

"Na protest se gledalo kao na protest civilnog društva protiv jednog lošeg vladara", kaže u razgovoru za DW Simon Vajs, politolog na Univerzitetu Hajdelberg. Upravo u prvoj fazi protesta on vidi neizdiferencirano izveštavanje po sistemu: "Ovde je Zapad, tamo mračni vladar i mračna Rusija". Kada je u pitanju konflikt u Ukrajini, nemački mediji i nemačka vlada imali su na početku "vrlo slične stavove": bili su jednostrani i neuravnoteženi, kaže Vajs.

Do ovog zaključka dolazi medijski magazin NDR-a koji je u novembru, januaru i februaru, analizirao glavne informativne emisije javnog servisa ARD. Rezultat glasi: skoro 80 odsto intervjua, vođeni su sa osobama koje su protivnici vlade. Omiljeni partner za intervjue: bivši svetski prvak u boksu Vitalij Kličko koji je stilizovan u velikog vođu. Pri tome je Kličko samo jedan od vođa opozicije. Da li je ovde u pitanju pristrasnost? Takav utisak stiču mnogi gledaci, slušaoci i čitaoci, kaže Vajs.

Najednom desničari u prvom planu

Kako se kriza zaoštravala, tako su se u vestima menjale i slike. Nakon što je krajem februara eskalirala situacija na Majdanu i na kraju svrgnuta Janukovičeva vlada, odjednom se u izveštavanju pojavljuje "Svoboda": ime desnopopulističke stranke koja je u međuvremenu čak i u sastavu prelazne vlade. Nemački mediji se sada fokusiraju na ovu stranku: zastave Svobode na snimcima sa Majdana nisu bile komentarisane, međutim sada privlače veliku pažnju.

"Taj promajdanski diskurs je slomljen, počelo je kritičnije izveštavanje", kaže Vajs. Da li je to znak da su reporteri konačno počeli preciznije da gledaju na stvari? Hano Gundert ostaje skeptičan: "Desničara je bilo previše i time je diskreditovan ceo pokret." Jer, najkasnije sada, u fokus javnosti dolazi novi akter: Rusija. Ruskom predsedniku sigurno odgovara da se rasprši mit o opoziciji.

Isključivo o Rusiji?

Za ili protiv Rusije: najkasnije od kako je Putin anektirao Krim, u ukrajinskom konfliktu se sve vrti oko Rusije. Što se kriza više širi, izveštavanje se sve više koncentriše na jednu osobu. Tako Špigel 10. marta na svojoj naslovnoj stranici piše: "Ko će zaustaviti Putina?" U mnogim izveštajima Putin se predstavlja kao beskrupulozan i brutalan.

Putin protiv Evrope i Amerike, Istok protiv Zapada: to je retorika Hladnog rata. Ali, ona se ne širi samo u medijima. "Uočljivo je da se kritičari Rusije i oni koji je razumeju, međusobno optužuju za neuravnoteženost", kaže Hano Gundert. Jedni Putina smatraju krivcem, drugi traže više razumevanja za Ruse. Gundert kritikuje delimično preuzimanje argumenata ruske propagande, na primer, da je NATO obećao da neće širiti svoje granice (mada ima visokih zvanični koji tvrde da je to obećanje Vašington svojevremeno zaista dao Moskvi).

Čak i sada, u sukobu koji se zaoštrava na istoku Ukrajine, izveštavanje je crno belo. U jednoj tako komplikovanoj situaciji jednostavno nije više moguće utvrditi jasne činjenice. Ne može se uvek jasno reći: To je izveštaj "Russia Today", zvanične medijske kuće Kremlja na engleskom jeziku i time za zapadne medije nepouzdan izvor informacija. Tako je nemačkoj medijskoj kući ZDF, list "Der Freitag" prebacio da koristi informacije jedne ukrajinske PR agencije koja za prelaznu vladu u Kijevu organizuje konferencije za novinare. ZDF je odlučno odbacio ove optužbe.

Gundert kaže da nemački novinari, bez obzira na svu brigu za evropsku bezbedosnu arhitekturu, ne smeju zaboraviti sledeće: "Diskutuje se bez Ukrajine". Jer, zbog mnoštva izveštaja o Rusiji, Ukrajina je gurnuta u stranu.

Autor: Vera Kern / bš
Redakcija: Jakov Leon