Ankara više ne čeka na Brisel

Godina 2013. je godina u kojoj su odnosi Turske i Evropske unije na najnižem nivou – i to pre svega zbog žestokog obračuna policije sa demonstrantima koji su protestovali u i oko parka Gezi u Istanbulu. Brisel je u junu, u okviru pregovora o članstvu Turske u EU, želeo da otvori poglavlje 22 koje se odnosi na regionalnu politiku i koordinaciju strukturalnopolitičkih instrumenataa, ali su Holandija i Nemačka blokirale otvaranje tog poglavlja zbog preterane upotrebe sile protiv demonstranata.

Optimizam i kritike iz EU

Osim toga i dalje postoji ograničavanje slobode štampe, kaže Žan-Moris Riper, šef delegacije Evropske unije u Turskoj. Prema njegovim rečima u izveštaju o napretku navode se pokušaji zastrašivanja od strane političara, kao i primeri autocenzure u turskim medijima.

Ipak, iz Brisela ne dolaze samo kritike na račun Ankare. Proteklih sedmica Evropska unija iskazala je zadovoljstvo zbog donošenja „Demokratskog paketa“ i pohvalila reforme premijera Redžepa Tajipa Erdogana. Taj paket između ostalog predviđa ublažavanje zabrane nošenja marame, kao i više prava za manjine. Komesar EU za proširenje Štefan File i jedno i drugo označio je kao napredak.

Tako se u novom izveštaju o napretku, kako kaže Žan-Moris Riper, govori i o protestima i reakcijama turske vlade na njih, kao i o novom „Demokratskom paketu“.

Tursko interesovanje za EU se smanjuje

Turska je zvanično kandidat za prijem u Evropsku uniju od 2005. godine. Međutim, čini se da je interesovanje Turske za prijemu u EU splasnuo. To pokazuju i aktuelna ispitivanja javnog mnjenja prema kojima samo još 44 odsto Turaka želi u Evropsku uniju. Godine 2004. bilo ih je 73 procenta. Istovremeno, oko 34 odsto ispitanika izjasnilo se protiv prijema Turske u EU, dok je 2004. godine protiv bilo samo devet procenata ispitanih. Osim toga, 38 odsto Turaka smatra da njihova zemlja, kada je reč o međunarodnim pitanjima, treba da nastupa nezavisno, a samo 21 odsto veruje da Turska treba da sarađuje sa Evropskom unijom.

I među političarima ima sve manje onih koji nade polažu u prijem u EU. Tako je turski ministar za Evropu Egeman Bagis mišljenja da Turska verovatno nikada neće postati članica EU. „Dugoročno gledano, mislim da će Turska završiti kao i Norveška. Dostići ćemo evropske standarde, blisko ćemo sarađivati, ali nikada nećemo postati članica Unije“, izjavio je Bagis za turski list „Hurijet“.

Drugačija mišljenja stižu od privednika. Tako Muharem Jilmaz, predsedavajući turskim Udruženjem industrijalaca i preduzetnika kaže da Turska nastojanja za prijem u EU ponovo moraju da se intenziviraju ukoliko ta zemlja želi ekonomski rast, političku stabilnost i demokratizaciju. I bivši ministar privrede Kemal Dervis takođe se zalaže za pojačana nastojanja Turske u cilju prijema u Evropsku uniju.

„U ekonomskom smislu, Turskoj je EU potrebna“, kaže ekonomista i novinar Mustafa Senmez u razgovoru za DW. „Turska privreda beleži rast kada dobija kapital iz inostranstva i zato je Turskoj potreban taj kapital“, kaže Senmez. „Važno je biti član EU ili kandidat za članstvo kada je reč o stranim investicijama. Investitori iz inostranstva procenjuju jednu zemlju na osnovu određenih standarda, već i sama nastojanja Turske za prijemom u EU privlače investitore u zemlju“, kaže Senmez.

EU kao politički motor Turske

Politikološkinja Senem Ajdin smatra da je Evropska unija motor, kada je reč o demokratizaciji Turske. „U poslednjih pet godina postalo je jasno da bi turska demokratija bila ugrožena bez uticaja EU“, kaže Ajdin. Ona ne gleda sa nadom na novi „Demokratski paket“ premijera Erdogana, odnosno na to da bi taj paket mogao da doprinese poboljšanju odnosa EU i Turske. „Osnovni razlog zašto odnosi između EU i Turske hramlju jeste problem Kipra. Ako se taj problem ne reši, neće biti ni napretka – mogu 'Paketi demokratizacije' i da se 'sipaju iz rukava', ali to ne donosi ništa“, kaže Senem Ajdin.

Nekoliko dana uoči objavljivanja izveštaja o napretku u Turskoj su se mogle čuti glasne kritike. Tako je ministar za Evropu Egemen Bagis na Tviteru kritikovao objavljivanje izveštaja tokom islamskog praznika Kurban Bajrama: „Kurban Bajram je kao Božić, dakle ne objavljuje se izveštaj u to vreme. Ali oni nisu hteli da slušaju. Zato neće ni biti komentara dok ne prođe praznik.“

Autorke: Senada Sokolu / Zorica Ilić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković