Dobro Vam je! Dobro Vam je! Добро Вам је!

Dobro Vam je! Dobrо Vam je! Добро Вам је! - Ovo je moto na „tri jezika“ koji se širio društvenim mrežama nakon izbora održanih ovog oktobra u Bosni i Hercegovini. Mnogi su mislili da će se na ovim izborima artikulisati volja građana koja je izražena na februarskim protestima. Građani su na ulicama gradova zaista zahtevali bolji život, suzbijanje kriminala i korupcije, reviziju privatizacije... Međutim, na sceni su ponovo iste političke elite kao i pre više od 20 godina. Jer, sve izgleda kao da je potonulo u apatiju i kao da je društvo u BiH anestezirano.

Apatija izazvala apstinenciju biračkog tela

„Postoji jedan stepen energije, jedna snaga kojom se može boriti i nositi jedno vreme, sve dok ima neke nade da će se sopstvenom snagom nešto postići“, kaže profesor dr. Esad Bajtal. On akcenat stavlja na apstinenciju izlaska na izbore i kaže da upravo to govori o apatiji u koju je zapalo društvo u BiH. „A taj ogroman stepen apatije dolazi upravo iz osećaja bezizlaznosti, propalosti, siromaštva, beznađa, izgubljenosti, nepoverenja..., sve je više samoubistava zbog siromaštva ili nemogućnosti vraćanja kredita. Imate jedan totalni haos usled koga je došlo do zamora ljudskog materijala, apatije i sve se to odražava na izborne cikluse i izborne rezultate“, kaže Bajtal.

I profesorka Filozofskog fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu, Zlatiborka Popov-Momčinović smatra da je jedan od razloga nepromenljivosti političkih struktura u BiH apatija, koju takođe kao i profesor Bajtal povezuje s apstinencijom biračkog tela. „Zabrinjavajuće je kada vidimo da polovina ljudi koja ima aktivno biračko pravo ne izlazi na izbore. No, o ono što je posebno zabrinjavajuće, kako pokazuju rezultati monitoringa, jeste to da su najveći apstinenti mladi ljudi.

A ono što se nudi mladima, i ne samo mladima u Bosni i Hercegovini, i zbog čega društvo izgleda kao da je anestezirano, jeste demagogija, lažni patriotizam, ideologija... „Taj patriotizam je u priličnoj meri demagoški i tumači se prema potrebama. I takav patriotizam je u dobroj meri lažan, budući da se ne pravi razlika između građanskog patriotizma. Jer, ako si građanin ove zemlje, bez obzira na tvoje etničko poreklo i opredeljenje, treba da imaš neku vezanost ako joj želiš dobro. Meni je potpuno nelogično da neko ovoj zemlji u kojoj živi ne želi dobro, već želi da ona nestane politički, pravno...“

Oni koji bi htjeli da se bore ne smiju...

Esad Bajtal je u jednoj svojoj studiji pisao kako je „građanski hrabar samo onaj ko (sam pred sobom, pred svojom savešću) nema hrabrosti da bude kukavica“. Na pitanje da li u Bosni i Hercegovini ima danas još uvek takvih ljudi, kaže: „Takvih je naravno sve manje i vrlo ih je malo u ovoj zemlji. Jer, neki su slomljeni beznađem i apatijom, drugi su potkupljeni na razne načine. Ovde je sve problem i svim se da i može ucenjivati. Ljudi su naprosto izgubili nadu. Ovde više niko nema ni želje ni potrebe da se bori jer ne veruje nikome“, kaže Bajtal i napominje kako i „oni koji bi to hteli ne smeju iz raznih pragmatičnih razloga želeći zaštiti sebe, svoju porodicu, dete, prijatelje...“

On napominje kako se u BiH radi jednostavno o „jednoj anarhiji, jednoj entropiji“ koja vam ne dozvoljava da zauzmete uspravan blohovski stav, uspravan blohovski ljudski hod. „Tako da se vrlo retki odlučuju da kažu ono što misle. A ako i kažu mogu očekivati ono što se dogodilo Slavu Kukiću – doslovni fizički napad na radnom mestu u sred jednog fakulteta u Mostaru. Zato se ne treba čuditi da prosečan svet nije spreman da se uključuje u borbu te vrste, da zauzme stav građanske hrabrosti i preuzme na sebe još jedan rizik – doslovnog fizičkog ugrožavanja.“

Društvenim mrežama je svojevremeno kružio i vic da je „jadna zemlja u kojoj je jedini uspeh otići iz nje“. No, da li je baš takav slučaj i u BiH? U februaru je čak u jednom trenutku izgledalo da se udružuje i građanska Bosna i građanska Hercegovina, i da će se nešto i u tom smislu dogoditi. Međutim, na kraju kao da se nije dogodilo ništa. Pitamo se da li postoji snaga koja može izvojevati promene i doneti boljitak? „Mislim da ta snaga postoji“, kaže Popov-Momčinović, „mi smo zaista svedočili buđenju velikog crnog pokreta koji je prvenstveno bio socijalni pokret ali je imao i elemente građanskog. No, protest je zatajio i zbog faktora koji se nije mogao kontrolisati, a to su - poplave. No, i kada nisu vidljivi, takvi društveni pokreti opstaju ispod površine. Nisu vidljivi, ali postoje i ako se desi neka nova situacija, ako se dogodi neki novi okidač taj pokret će ponovo isplivati na površinu.

Eventualni novi protesti još radikalniji

Profesor Bajtal je takođe jednom prilikom govorio kako bi protesti koji bi eventualno ponovo izbili bili znatno radikalniji, nego ovi iz februara 2014, ali kaže da snaga jenjava i da prevladava pad životne energije. „Međutim, nezadovoljstvo raste. Ljudi su sve bespomoćniji, ali ne žele da se predaju. Niko ne želi dobrovoljno umreti. I brojni porazi čine da se poraženi sjećaju svakog svog poraza. Lakše se sećamo poraza nego pobeda. Njih zaboravljamo idući iz jedne u drugu ali poraze beležimo svaki do jednog. Prema tome ta robovska svest, ta svest poraženih ona samo narasta novim i novim porazima. Za pretpostaviti je da će, ukoliko dođe do toga a jednog dana će morati doći ako se ništa ne promeni, taj talas pobune i val građanskog bunta biti i masovniji i žešći i jači nego što je to bio februarski.“

Bajtal kaže da bi ipak najbolje bilo da ove nove vlasti shvate da je krajnje vreme da uđu u proces promena, da narodu na taj način daju neku nadu, ali istinsku nadu; da istinski pokrenu nešto što otvara vrata bolje budućnosti, pa da se sve završi onako kako se sve završava u svim demokratskim zemljama sveta, da se stanje počne popravljati. „Ali, meni sve to ne izgleda još uvek tako. Mi smo pali u mrežu interesnih igara. Ovde se sve dogovara na bazi interesa i na bazi pragmatike. Ovde je umrla ideologija koju smo imali u bivšem sistemu koja je ljude moralno obavezivala da daju obećanja i da ih se pokušavaju držati. Stranke se danas uzajamno povezuju na osnovu koristi koju će imati one same i oni koji se oko njih vrte. I ta interesna igra ubija svaku nadu za građanstvo BiH.“

I to je nešto što se na političkoj sceni Bosne i Hercegovine odigrava već više od 20 godina. Ali, Bajtal upozorava da ma šta ove vlasti činile da zadrže status kvo neće u tome uspeti. „Jer, s jedne strane: gledajući po onoj grčkoj 'panta rei' (sve teče) stvari će se menjati, ali je problem kojom će se brzinom menjati i kada ćemo mi doživeti neku bitnu promenu. A s druge strane, ma šta mi učinil, jer nam se žuri, da promenimo stvari preko noći to se neće dogoditi. Niti će se stvari promeniti preko noći a niti večno mogu ostati onako kako su ih ovi (političari prim.aut.) postavili“, kaže relativno optimistično profesor Bajtal i zaključuje s malo manje optimizma: „Eto, 'još sužnji u tankoj dišu nadi', kako bi to rekao Mak Dizdar. A ovim sam Vam rekao koliko je ta nada tanka“. I onda, možda baš zbog toga što je ta nada toliko tanka društvenim mrežama i dalje kruži ova tužna slika: Dobro nam je! Dobro nam je! Добро нам је!