Amos Oz – dobitnik nagrade „Zigfrid Lenc“

Amos Oz nikada nije želeo političku funkciju. Na događaje u svetu i posebno na Bliskom istoku utiče radije kao politički novinar. Objavio je 500 eseja. Već više od 50 godina jedan je od najuglednijih autora svoje generacije. U Nemačkoj ima mnogo čitalaca, a dela su mu prevođena i u Srbiji.

Književni kritičari hvale njegovo jezičko bogatstvo, koje je uticalo i na sledeće generacije mladih pisaca. Godine 2002. radio je i kao profesor poetike prenoseći tako svoje znanje i studentima iz čitavog sveta. Posebno se zalaže za dijalog koji prevazilazi generacijske okvire. Svoju poslednju knjigu „Jevreji i reči“ napisao je zajedno sa kćerkom Fanijom Oz-Salcberger.

U duhu kibuc-pokreta

Amos Oz je rođen 4. maja 1939. u Izraelu, kao Amos Klauzner, u tadašnjoj britanskoj Palestini. Njegov deda, biznismen i pesnik, posle revolucije u Rusiji 1917, sa porodicom je pobegao u Poljsku 1917. da bi se 1933. preselio u Palestinu. Amosov otac, koji je govorio 14 jezika, tamo je radio kao bibliotekar. Tako je još kao dečak stekao ljubav prema knjigama i jeziku.

Posle osnivanja izraelske države 1948, iz protesta zbog konzervativizma svoje porodice, preselio se u jedan kibuc i tamo završio školu. Zbog studija se vratio u Jerusalim, na Hebrejski univerzitet. Najviše su ga zanimali književnost i filozofija. U okviru razmene umetnika, otputovao je u SAD i tamo upoznao književnu teoriju. Kasnije je gostovao u toj zemlji i kao profesor, a 1992. godine pozvan je da predaje na katedri za hebrejsku književnost na izraelskom Univerzitetu Ben Gurion.

Hrabar mirovni aktivista

Već u svojim prvim knjigama bavio se bliskoistočnim sukobom. Pored rada na univerzitetu, stekao je međunarodni ugled i kao politički novinar i pisac. Objavio je više od 30 knjiga, među njima 14 romana, kao i 500 eseja. U feljtonima koje je pisao za neke poznate nemačke dnevne listove i druge medije, iznosio je jasne vizije mira.

Sukob na Bliskom istoku deo je njegove svakodnevice u Izraelu. U jednom intervjuu za DW rekao je da je svakoga dana morao da se u skloništima krije od raketnih napada. „Za vreme uzbune smo išli u skloništa, čekali tamo nekoliko trenutaka i zatim pokušavali da do sledeće uzbune nastavimo život.“ I pored tog iskustva, on se zalaže za rešenje u vidu dve države. „Dva glavna grada u Jerusalimu, razmena teritorija koju bi prihvatile obe strane i uklanjanje izraelskih naselja. Kada u Ramali i Nablusu zavladaju bolji standard i sloboda, ljudi u Gazi će pre ili kasnije sa Hamasom učiniti ono što je narod Rumunije učinio sa Čaušeskuom.“

Nagrađivan pisac

Još 1992, dobio je u Nemačkoj Mirovnu nagradu nemačkih knjižara. Neumorno angažovanje u izraelskom mirovnom pokretu „Mir sada“ postalo je njegov glavni životni zadatak – pored pisanja. Zbog toga ga posebno raduje najnovije priznanje. Lencova nagrada iznosi 50.000 evra i ove godine je dodeljena prvi put. Pisac Zigfrid Lenc je lično zaveštao to priznanje. Žiri je odlikovao Amosa Oza za njegovo književno „stapanje savremene istorije i individualne sudbine“. Biće mu uručena danas (14.11.) u Hamburgu.

U Izraelu, Ozova jasna pozicija i njegove knjige stalno su predmet rasprava u javnosti: „Ne vidim šansu za kompromis između Izraela i Hamasa. Čitavog života sam bio za dogovore. Ali i takav čovek ne može da kaže Hamasu: hajde da se nađemo na sredini – Izrael će postojati samo ponedeljkom, sredom i petkom.“