Američka privatna vojska u Ukrajini?

Teško naoružani, u maskirnim uniformama bez oznaka. Gerilci. Tako obično u nemačkim medijima počinju opisi vojnika koje je Moskva navodno poslala da pomognu proruskim snagama na istoku Ukrajine. Međutim, sada nije reč o Rusima. Reč je o američkoj privatnoj vojsci koja se u Ukrajini bori za račun vlastodržaca u Kijevu. Naime, dobro obavešteni bulevarski list Bild u nedelju je javio da se uz ukrajinske vojnike i policajce bori i 400 boraca privatne vojske Akademi. List se poziva na informacije nemačke tajne službe BND, koja je navodno krajem aprila informisala vladu u Berlinu o prisustvu privatne vojske u Ukrajini. Akademi i Bela kuća demantuju navode.

Šta je to Akademi?

Akademi je – po stilu, a i pravno – naslednica zloglasne trupe Blekvoter. Ova tajanstvena privatna vojska imala je ugovor sa Stejt dipartmentom do 2009. godine i bila je angažovana u Iraku. Blekvoter je optuživan da u svoje redove prima ljude kratkog fitilja koji ne prolaze odgovarajuće psihičke testove. Na naslovne strane dospeva u septembru 2007. kada su petorica boraca Blekvotera iz obezbeđenja američkog diplomatskog konvoja pobili najmanje 14 iračkih civila usred Bagdada. Amerikanci do danas odbacuju optužbe i govore o samoodbrani. Ubistva sa Trga Nisur u Bagdadu izazvala su ogorčenje u Iraku i bacila ljagu na ime Blekvoter. Zato se to ime dva puta i menja – sada se kompanija pod novim vlasništvom zove Akademi.

Da se pravno radi o istoj firmi dokazuje i poravnanje iz 2012. godine. Tada je, naime, Akademi pristao da plati skoro 50 miliona dolara kako bi izbegao sudski proces o krijumčarenju oružja još iz vremena Blekvotera. Optužbe su bile brojne – ilegalna proizvodnja i isporuka kratkih cevi, automatskih pušaka pa čak i blindiranih helikoptera i oklopnih transportera. Takođe, firma se teretila da je u Iraku neovlašćeno obučavala strance kao i da je kršila tamošnje propise o oružju. Srećom po Blekvoter, u Americi se sve te optužbe zaboravljaju kada firma uplati novac državi. Uostalom, Blekvoter je najviše novca i zaradio radeći za državu, uglavnom obezbeđenje diplomata.

Bilo je doduše i drugih poslodavaca. Nedeljnik Nejšn je 2007. pisao da usluge obezbeđenja na teritoriji SAD koštaju preko 33.000 dolara nedeljno, za te pare dobijate četvoročlani tim Blekvotera. Poslove bezbednosti – a tu spadaju obezbeđenje, obaveštavanje, obuke i saveti – od Blekvotera su naručivale vlade širom sveta, ali i proizvođač genetski modifikovanog semena Monsanto, energetski gigant Ševron, kao i kompanija Volt Dizni, pa i velike banke poput Dojče banke i britanskog Barklejsa. Osnivač privatne vojske Erik Prins napustio je firmu, a sada je pod novim imenom vodi bivši američki general Kreg Nikson, dok u nadzornom odboru sede uticajni ljudi poput Džona Eškrofta, ministra pravde tokom mandata Džordža Buša Mlađeg.

Posrednički rat?

Ukoliko se potvrde izveštaji o učešću američke privatne vojske, sukob u Ukrajini našao bi se pod sasvim drugačijim svetlom. Nemački BND za sada se ne izjašnjava, dok pojedini parlamentarci odbacuju navode. „To ocenjujem kao propagandu“, rekao je za DW demohrišćanin Karl-Georg Velman, koji je i predsednik nemačko-ukrajinske parlamentarne grupe. „Ne mogu ni da zamislim da su izveštaji tačni, nemam nijednu informaciju koja bi išla u tom pravcu.“ Ni poslanik socijaldemokrata Nils Anen ne zna više: „Nemam informacije o tome. Iskustva iz iračkog rata nam govore da je tako nešto moguće“, kaže Anen za DW. Dodaje da bi prisustvo privatnih vojnika značilo samo dolivanje ulja na vatru.

Po običaju, oštro je reagovala opoziciona Levica. „Neko nezavisno telo treba u potpunosti da proveri navode“, kaže Katja Kiping, šefica poslaničke grupe. „Bilo bi apsolutno neprihvatljivo da se Amerikanci u Evropi ponašaju kao da je Ukrajina njihova prćija.“ Štefan Majster iz Evropskog saveta za međunarodne odnose podseća da EU i SAD nedeljama optužuju Rusiju da ona šalje vojnike na istok Ukrajine: „Ukoliko su na terenu i američki privatni vojnici, to bi potpuno pokopalo verodostojnost zapadne politike i načinilo od Ukrajine mesto na kojem SAD i Rusija međusobno ratuju preko posrednika.“