Ako se Škoti otcijepe, šta će biti sa funtom?

Najradije bi cijela priča trebala početi ovako:

Sve je spremno. Tačno 500.000 paketića novca u raznim apoenima (Starter Kits) je od ove sedmice pohranjeno u filijalama banaka od Glazgova do Aberdeena. 250 skotija (scotties) - kako je nazvana nova škotska valuta - nalazi se u svakom od tzv. "Starter Kits". To, kada se preračuna u funte, iznosi 200 eura. Novčanicu od 100 skotija ukrašava William Wallace, a od 50 skotija Sean Connery. Na deset funti možete vidjeti Roda Stewarta a na novčanici od jednog skotija smiješi vam se Andy Murray. Ukoliko Škoti naredne sedmice zaista izglasaju nezavisnost, onda će paketići sa novcem, ujutro nakon referenduma, biti raspoređeni po šalterima banaka u Škotskoj. Neki šefovi filijala će to obilježiti uz zvuke tradicionalnih škotskih instrumenata - gajdi.

Ali priča ne može tako početi, jer stvarnost izgleda drugačije. Ukoliko Škoti 18. septembra zaista izglasaju nezavisnost, pripremljeno neće biti baš ništa.

Plan B?

Po pitanju valute dijametralno se razlikuju pozicije zagovarača i protivnika nezavisnosti. "Funta je naša valuta", kaže Alex Salmond, vođa škotskih nacionalista. On bi londonsku valutu najradije zadržao, bez obzira na nezavisnost. Nasuprot tome su tri najveće velike partije u Westminsteru (torijevci, laburisti i liberalni demokrati) jasno stavili do znanja da za njih ne dolazi u obzir monetarna unija.

Tokom jednog od nekoliko TV-duela pred izlazak na referendum razlika u mišljenjima skoro je dovela do incidenta. Alistair Darling, idejni vođa kampanje "Better Togehter" u prevodu "Bolje zajedno" je svog protivnika Salmonda pitao, koji je njegov Plan B po pitanju valute. Salmond se do te mjere izvlačio da ne odgovori na pitanje, da je u dijelu publike nastao metež i došlo do povika "Buu!"

Može li Škotska biti nezavisna sa britanskom funtom?

Namjera Salmonda, da zadrži britansku funtu, na prvi pogled se doima razumno. "Monetarna unija bi najprije bila prednost jer ne bi bilo troškova oko transakcija", pojašnjava George Buckley, ekonom u Njemačkoj banci - "Deutsche Bank" u Londonu. Škotska i engleska preduzeća bi svoje uzajamne poslove i dalje mogli nastaviti u zajedničkoj valuti: onaj ko iz Glasgowa ide u kupovinu u Liverpool, ne bi morao da mijenja skotije u funte.

Sve to bi, dodaje Buckley, imalo i druge prednosti. Ne bi postojali rizici oko promjene kurseva, protiv kojih se firme skupo moraju osigurati. Buduća vlada u Edinburghu mogla bi svoje državne obveznice i dalje izdavati u britanskim funtama - umjesto u nekakvoj mini-valuti koju skoro niko ne koristi i koja bi iskomplikovala izdavanje obveznica i povećala kamate, koje bi država morala da plati na te obveznice.

S druge strane, dodaje Buckley, monetarna unija znači i rizik. "Morate samo pogledati preko kanala da biste shvatili zašto". I zaista. Mnogi ekonomisti smatraju da je uzrok krize eura u tome što su zemlje eurozone uzele zajedničku valutu ali svaka vodi svoju ekonomsku i poresku politiku.

Monetarna unija ima samo onda smisla, ukoliko se vodi i zajednička fiskalna politika. To bi u ovom slučaju značilo da odvajanje Škotske faktički nije sprovedeno i da bi Edinburgh svoju ekonomsku politiku vodio po smjernicama Londona. Onda se postavlja pitanje, zbog čega Salmond uopšte želi otcjepljenje? Sopstvenu zastavu i sopstveni fudbalski tim, Škoti ionako već imaju.

I dalje plaćati funtom?

Bilo kako bilo, londonske velike partije isključuju monetarnu uniju. Ukoliko se pri tome ne radi ni o kakvom taktičkom manevru, Salmondu je potreban plan B. On bi, sudeći po njegovim izjavama prethodne sedmice, mogao izgledati ovako: Škotska odustaje od monetarne unije, ali Škoti i dalje plaćaju funtom.

Može li to tako? Može. Tako rade Crnogorci. Oni koriste euro, iako nisu ni u EU, ni u eurozoni. I Panama i Ekvador su odavno odustali od sopstvene valute i umjesto toga koriste američki dolar.

Za Škotsku bi to, sa njenom finansijskom industrijom, ipak mogao biti eksperiment sa neizvjesnim ishodom. Obje velike škotske banke Royal Bank of Scotland i Bank of Scotland - obje sa sjedištem u Edinburghu, izgubiće tako pristup britanskoj Centralnoj banci. Ukoliko stvari krenu nizbrdo, neće biti nikoga da podrži banke i garantuje ulagačima njihove ušteđevine. Kada bi Škoti čak i osnovali sopstvenu Centralnu banku, ona ne bi, kaže Buckley, smjela štampati britanske funte, što znači da bi u slučaju opasnosti - bila nemoćna.