„Afera BND“ ugrožava kancelarku

„Forbs“, uticajni njujorški poslovni magazin, već petu godinu zaredom nemačku kancelarku stavlja na sam vrh godišnje liste najuticajnijih žena na svetu. Sve u svemu, to je čak deveti put da put da je Angela Merkel – Power Woman No 1. U obrazloženju se navodi da je, tokom finansijske krize, ona uspela da spasi Nemačku od ozbiljne recesije. Merkel je takođe iskoristila svoju moć protiv „Islamske države“ i Kurdima poslala oružje. Osim toga, u ukrajinskoj krizi je šatl-diplomatijom pokušavala da pridobije Vladimira Putina za mirno rešenje. Ističe se i njena pomoć u vezi sa krizom u Grčkoj. Angela Merkel – menadžerka kriza.

Zbog takvog imidža, Angela Merkel u Nemačkoj spada u najpopularnije političare i uživa visok nivo poverenja među stanovništvom. Ona je takođe i šefica Hrišćansko-demokratske unije (CDU), koju podržava daleko najveći broj glasača. Ali, pod pritiskom pre svega medijske javnosti, Merkelova se našla u kritičnoj situaciji. Okidači za to bile su aktivnosti Savezne obaveštajne službe, koje su doprle u javnost u takozvanoj „Aferi BND“.

Političke poruke

Reč je pre svega o ponašanju administracije Angele Merkel posle otkrića Edvarda Snoudena u leto 2013. godine. Javnost je odjednom bila u prilici da se uveri u ono što su stručnjaci za špijunažu i predstavnici tada još uvek politički relevantne Piratske partije sumnjali – naime da se internet takođe koristi za špijuniranje.

Snouden se „desio“ usred predizborne kampanje. Merkelova je reagovala tako što je izjavila da je internet „nova teritorija“ i zatražila razumevanje – jer mnogo toga još nije regulisano zakonom. Ali, onda je izašlo na videlo da nemačka obaveštajna služba BND, već dugo sarađuje sa američkim kolegama iz NSA. Dakle, ta „nova teritorija“ i nije baš tako nova. Na kraju krajeva, kancelarka nadzire BND – zakonski i tehnički.

I dok se afera širila, ministar kancelarkinog ureda Ronald Pofala proglasio je da je afera „okončana“. Ali to nije uspelo. Usledila je sada već poznata rečenica Merkel: „špijuniranje među prijateljima, to nikako ne ide“. Počelo je da se govori o takozvanom „sporazumu o ne-špijuniranju“. Navodno su Sjedinjene Države bile voljne da pregovaraju o tome sa Nemačkom.

Nemačkom parlamentu se ponašanje savezne vlade nije naročito dopalo, pa je Bundestag formirao posebni anketni odbor, koji pokušavao da razjasni celu stvar. Ispostavilo se, između ostalog, da je Merkel znala da američka vlada nije obećala takozvani sporazum o ne-špijuniranju, već da je samo najavila da će preispitati takvu mogućnost. Član anketnog odbora, socijaldemokrata (SPD) Kristijan Flisek, kritikuje Merkel i njen ured i ocenjuje da je ona prevarila birače u predizbornoj kampanji.

Mnoga otvorena pitanja

Savezna vlada preko svog portparola saopštava da je u „Aferi BND“ uvek postupala onako kako je najbolje mogla. Izjava o špijuniranju među prijateljima bila je „samo politička izjava“. Da li je realnost je drugačija? Da li je zakonito da BND špijunira evropske partnere? I ko su zaista „prijatelji“? O tome nemačka vlada trenutno izbegava da se oglašava, navodeći da proverava kako je to sve regulisano zakonom. O tome se raspravlja u anketnom odboru, prenosi portparol vlade.

Koliko „Afera BND“ može da bude opasna za Angelu Merkel? Kao i obično, druge stranke trenutno ne ispuštaju iz vida špijunske operacije, jer očekuju politička korist. Obe opozicione stranke – Levica i Zeleni – izražavaju bes. Slično reaguje i koalicioni partner SPD. Merkelova je na prethodnim izborima bila motor demohrišćana. Da li će ta afera imati posledice po njen imidž, imajući u vidu savezne izbore 2017. godine? Sudeći po prvim anketama, demohrišćani su već ispod 40 odsto.

Verovatno će „Afera BND“ uskoro nestati sa spiska spornih pitanja. Na kraju, treba se baviti Grčkom, a to je prilika da se Angela Merkel ponovo istakne kao „menadžerka krize“.