Šerijat zabranio i muziku na telefonima

Mala grupa ljudi sedi i sa strahopoštovanjem gleda kako svetski poznati kora-muzičar Jakuba Sisoko dolazi na scenu. „Pili Pili“, mali bar u srcu Bamakoa, poznat je ne samo po afričkoj kuhinji, već i po tome što dovodi najbolje muzičare zemlje. Muzika je u srcu života u Maliju, povezana je sa svim u toj zemlji – slavljima, pogrebnim običajima… Čak se i istorija priča pesmama. Ali zla forma cenzure je ono što se sada događa u severnom Maliju.

Zouzou, pevač sa severa Malija, iz mesta Gao, jedan je od mnogih muzičara prisiljenih da beže južno, ka glavnom gradu Bamakou. Militanti povezani sa Al Kaidom preuzeli su kontrolu nad severnim delom Malija, nakon vojnog puča prošlog proleća, kada je svrgnuta demokratski izabrana vlada. Od tada su zabranili muziku bilo koje vrste – čak i melodije za telefone. „Osećam se veoma loše jer sam ja sa severa. Moji roditelji tamo pate. I muzika trpi, takođe.“

Borba muzikom

Militanti imaju jake veze sa kriminalnim bandama, trgovcima drogom i oružjem, ali ih rukovodi i religijsku zanos. Na snazi je ekstremni oblik šerijatskog prava, koji uključuje i kamenovanja i amputiranja delova tela. Grobnice, stare, tradicionalne džamije od blata i mesta koja se smatraju svetskim nasleđem su uništena jer je vojska proglasila da ih zabranjuje islam. A izdata je i zvanična uredba koja zabranjuje zapadnjačku muziku. „Kao da ste u zatvoru, bez slobode“, kaže Zouzou. „A da biste se osećali kao čovek, treba vam sloboda. Trenutno ništa nije u redu. Komplikovano je.“

Zabrane i prateće pretnje smrću muzičarima ugasile su i poznati „Festival u pustinji“ – koji se održavao svake godine od 2001. u severnom gradu Timbuktu, a organizovao ga je Mani Ansar. „Veoma smo tužni jer smo počeli da razvijamo nešto jako važno za Timbuktu, za Mali. Šteta je što je sve stopirano.“ Ansar je iz Timbuktua. Potiče iz porodice nomadskih čobana koji lutaju velikim dinama severno od grada. Ako se vrati, život će mu biti ugrožen.

Ali on ne odustaje od organizacije festivala, ali na drugom mestu, pod drugim imenom – „Festival u izgnanstvu“. Biće to karavan umetnika koji će putovati i nastupati širom Zapadne Afrike – a vrhunac će biti trodnevni festival u Burkini faso. „Ne možemo se oružjem boriti protiv njih. Uopšte ne želim rat. Za mene, jedini način da se borim je kulturom, muzikom“, kaže Ansar. Za njega, muzika u Maliju nosi previše energije da bi ikada bila utišana: „Muzika zaista ima posebno mesto u društvu ove zemlje. Naš svakodnevni život ima muziku svuda. Jača je od zakona. Neka je vrsta društvenog zakona, nekada jača od političkog ili bilo kog drugog zaklona.“

Znalo se šta će se dogoditi

U Pili Piliju, Amkulel (fotografija gore), jedan od mladih repera nove generacije u Maliju koji koristi tradicionalne instrumente kao Kora ili Džembe, da bi mešao tradicionalno sa modernim, uzima mikrofon u ovom malom baru. Taj reper prvi je predstavnik tog muzičkog pravca koji je nastupio na festivalu u pustinji, u Timbuktu, pre dve godine. Peva o sebi, raseljeništvu, poštovanju. Nastupao je širom sveta, zajedno sa legendama Malija kao što su Salif Keita, Ali Farka Tur and Toumani Dijabate.

Pažnju vlasti privukao je tek kada je napravio udruženje „Nikada više“ i snimio pesmu „SOS“. Ona je puštena osam meseci pre vojnog puča prošlog marta, a spot za pesmu prikazivao je naoružane muškarce, raseljene žene, ljude koji marširaju – događaje koji su se odigravali na severu mnogo pre nego je vojska svrgnula vladu. „Svi su mogli da osete da će se nešto desiti, jer su ljudi bili beznadežni, čekali su promene“, priča Amkulel (33).

On je napisao pesmu da bi privukao pažnju, da bi, kako kaže, sprečio ono što se sada dešava u Maliju – vojnike kojima raste moć, koji siluju i muče. Ali, od tada je pesma zabranjena na svim medijima koje kontroliše vlada. A Amkulelu se preti smrću. „Nisam rekao ništa pogrešno o vladi i zato to ne razumem. Ako ništa ne kriju, čega se plaše. Nastaviću da radim ono što sam i do sada kao umetnik radio“, kaže Amkulel.

Kao Ansar i drugi umetnici ovde u Pili Piliju, i Amkulel prkosi onima koji kažu da muzika u Maliju gubi bitku. Utišana je na severu zemlje, ali umetnici insistiraju da je previše svojstvena životu u Maliju da bi ikada nestala.

Autori: Tamasin Ford, Bamako / Dijana Roščić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković